Ko jos piše i šalje čestitke? MI!!! Još ih i ručno pravimo! Koliko god to zastarelo zvučalo. Znate onaj lep osećaj kad otvorite poštansko sanduče i nađete čestitku (ili pismo) – samo za vas, pa po rukopisu prepoznajete od koga je… A tek iščekivanje ako je nepoznat…
Potrebno:
Štapići za uši
Tempera (zelene i crvene boje)
Kartonski (središnji) deo od rolne kuhinjskog ubrusa
Gumica
Papir
Izrada:
Oko kartonske rolne postavite štapiće za uši. Savetujem da to bude u nekoliko slojeva jer će venčić biti lepši. Sve ” osigurate” gumicom. E, sad: u teoriji odlično zvuči ali u praksi se štapići pomeraju pa ne daju dobar otisak a vaš ” pečat” gubi oblik. Zato savetujem da zalepite štapiće za karton i olakšate sebi.
Tako napravljen ” pečat” umočite u zelenu boju i napravite otisak. Osušite. Ili ako ste kao moj Zozon svakih par minuta razmažete/pipnete boju da vidite da li se osušila.
Kada se osuši, pojedinačne tačkice crvene boje nanesite štapićem umočenim u istu.
Posle nekoliko “tura” smo postali kreativniji i počeli dodavati i tamnije zelenu boju za bolji efekat. Pravi majstori… Lepota je što otisci ne moraju biti savršeni – svakako su lepi.
Ideju ste sigurno videli na Netu ili You tube kanalu. Nama je pomogla da provedemo neka hladna zimska popodneva u kreativnom razmazivanju zelene boje. Topli kakao se podrazumevao. I keksići – da ne bude zabune.
Kad sutra otvorite poštansko sanduče želim vam da u njemu nađete čestitku i da se obradujete. Mnoogo. Jer dobar je osećaj, zar ne?
Divno…
Bravo za ideju
Hvala. I meni se dopala. A i izrada je jednostavna…