Kako god ga zvali – svi znamo o kome se radi. Različiti su i datumi kojima dolazi. Isto je – da je to lik starijeg gospodina, bele brade, crvenog odela i crnih čizama, sa velikom vrećom punom poklona. A to je navažnije!
Prošle godine me je Zozon pitao kako “sigurno” da zna da je bio Mikulás? Potom je to pitanje ponovio i kada je “došao” Deda Mraz. Evo odgovora: ostale su stope, pojao je kolačiće i popio mleko. I naravno – ostavio je poklon.
Veče pre je Zozon očetkao i oprao cipelice. I ostavio ih pored vrata. Neko ostavlja i u prozor…
Sada nastupate Vi. Pripremite šolju mleka. Na tanjir pripremite nekoliko keksića. Trazite od deteta da sve ovo, zajedno sa čistim cipelicama, postavi pored vrata (ili u prozor).
Nakon nekog vremena popite/odlite mleko ali pazite da se vidi “trag” prethodne kolicine. Zato sam ja koristila čašu jer se na staklu bolje vidi nego na šolji. Pojedite keksice i ne zaboravite da jedan izmrvite. Postavite cipele na pod, u blizini vrata, i pospite ih kakao prahom – tako da ostane vidljiv trag. Pravite stope i dokaz da je ušao u kuću…
Ne zaboravite da poklon stavite u cipelice!
Ujutro čekajte reakciju.
Na pitanje “Da li je bio Mikulás?” Zozon je odgovorio: “Da. Ima jako prljave cipele.”
Odlicna ideja